1.Ne preskačite obroke
Uvek imajte doručak, užinu, ručak, užinu, večeru.
Neka obrok čine: sveže povrće (zeleno lisnato, narandžasto, mahunarke), sveže voće (sezonsko, koštunjavo), sirove semenke, žitarice od celog zrna: pahuljice, integralno brašno, nemasna mesa, riba – najmanje 1 puta nedeljno, jaja – 3 komada nedeljno, hladno nenprerađena ceđena ulja: maslinovo, suncokretovo…
2. Doručak je najvažniji obrok
Preskakanje doručka vas neće učiniti mršavijim, naprotiv, osobe koje za doručak jedu žitarice ili peciva vitkije su od osoba koje ne doručkuju ili jedu mesne prerađevine.
Dobar doručak uključuje mleko i mlečne proizvode, kao dobar izvor belančevina i kalcijuma, integralno pecivo ili pahuljice, kao izvor složenih ugljenih hidrata, i voće kao izvor prehrabenih vlakana, vitamina i minerala.
Propustimo li doručak, veća je verovatnoća da će nas tokom dana “napasti” glad koja ce nas naterati da zgrabimo prvu hranu koja nam se nađe u blizini. No, doručak ne deluje pozitivno samo na liniju nego i na mentalne sposobnosti. Deca koja ujtru doručkuju bolje funcionišu, imaju bolju koncentraciju, a starije osobe koje redovno doručkuju rade brže, manje greše i bolje pamte, u odnosu na osobe koje preskaču doručak.
3. Jedite raznovrsnu hranu
Ne postoji namirnica koja bi zadovoljila sve potrebe našeg organizma u hranljivim sastojcima. Dobra ishrana mora biti raznovrsna.
4. Voće i povrće su dragoceni u svakodnevnoj ishrani
Voće i povrće su dragoceni u svakodnevnoj ishrani. Ove dve grupe namirnica su bogate vitaminima i mineralima, kao i dijetnim vlaknima i antioksidantima (materije koje čiste krvne sudove). Voće i povrće sadrže nizak procenat masti i predstavljaju niskokaloričnu hranu, pa se njihovom konzumacijom, održava dobra telesna težina i spečava se nastanak gojaznosti. Svakodnevni unos voća i povrća smanjuje rizik od nastanka bolesti srca, dijabetesa (šećerne bolesti), malignih oboljenja.
Trudite se da kupujete sezonsko voće i povrće. Jeftinije je, ukusnije i izbor je veći. Smrznuto ili suvo voće i povrće se takođe računaju. Razmislite koju vrstu voća i povrća najviše volite. Zatim se potrudite da ga jedete malo više i malo češće.
4. Fizička aktivnost
Koristi od fizičke aktivnosti su mnogobrojne. Ako redovno vežbate primetićete: da imate više energije, kondicije, raspoloženja, smanjenje telesne težne i održavanje poželjene težine, poboljšanje nivoa šećera u krvi, poboljšanje nivo zaštitnog holesterola HDL, poboljšanje ostalih masnoća u krvi, smanjenje krvnog pritiska, smanjenje rizika od stvaranja krvnog ugruška krvi u krvnim sudovima, ublazavanje stresa, pomoć u odvikavanju od pušenja.
5. Spavajte dovoljno
San je neophodan za dobro zdravlje. Spavajte najmanje 8 sati dnevno. Spavanje okrepljuje organizam. Ne ležite i ne ustajte kasno!
6. Oprezno sa dijetama
Ne preduzimajte dijete u kojima ćete gladovati da bi brzo gubili kilograme. Kilogrami koji se skinu suviše brzo, suviše brzo se i vrate! Obavezno konsultujte nutricionistu i dobićete dijetu koja je skrojena prema vama.
7. Ne postoje magične pilule za mršavljenje
Lekovi i pomoćna sredstva za koje proizvođači tvrde da služe za mršavljenje – treba izbegavati. Oni su zamka i obmana, a njihov mali učinak plaća se velikom cenom po vitalnost i zdravlje!
8. Umereno sa pićem
Smanjite upotrebu alkoholnih pića i visokokaloričnih i zaslađenih bezalkoholnih pića. Jedna čaša bezalkoholnog napitka sadrži 80-100 kcal, a njih često nazivamo prazne kalorije, jer ne osiguravaju vredne esencijalne nutrijente a sadrže i veliku količinu energije.
9. Pijte vodu
Voda je neophodna za dobro zdravlje. Ona pomaže i u regulisanju težine. Što više vode unesete, metabolizam radi brže. Naravno, treba imati meru. Ako je telo naviknuto na neuzimanje vode, ono se zapravo zadržava u predelu članaka, oko bedara i struka. Onog momenta kada krenete sa svakodnevnim preporučenim unosom vode, te naslage će nestati i izgubićete na težini. Voda pomaže i u disanju, regulisanju telesne temperature, pomaže u funkciji mišića, prenosi hranljive i odnosi štetne sastojke. Pomaže u održavanju kože i ten čini lepšim i svežim.
10. Promenite loše navike u ishrani
Nepravilna ishrana je faktor rizika za nastanak različitih oboljenja: Gojaznost, dijbetes (šećerna bolest), povišen krvni pritisak, arteroskleroza, srčani udar, moždani udar, karijes, alergije, anemije, degenerativne bolesti, rak, kiselost organizma.
Ukoliko je uz nepravilnu ishranu prisutan i dodatni faktor rizika, poput pušenja ili fizičke neaktivnosti, njihov efekat se umnožava i rizik od nastanaka višestrukih poremećaja zdravlja se umnožava.
#Jasna Andelkovic
2
1
