Rivalstvo brace i sestara

[Iskra]

Rivalstvo ? Ma.mi pojma.nemamo.sta je to. Vec sam davno napisala, vukao me za sobom, pazio, cuvao, imamo jednu sliku gdje mi veze kosu i ceslja me, a samo je 3,5 godine stariji. Jesmo se malo svadjali u pubertetu obicno jer ja izazovem, on nije nikad. Prema.meni je uvijek bio njezan, i dan danas. Bilo je situacija kad je on bio kaznjen, a ja zbog toga strajkala sutnjom. Necu pricati, n3cu jesti dok mu ne poniste kaznu. Ne znam.da li se ta bliskost dobije odgojem ili je to dio karaktera ...Rivali jedno drugom nismo nikad bili, naprotiv, uvijrk podrzavali i gurali jedno drugo. Znam.da ga nana voli vise nego mene, pokazuje to kad je on tu, ne moze sakriti, ali nikad se zbog toga nisam osjecala lose ili bila ljubomorna na nnega, meni to simpaticno Kad sam dosla.u Bosnu, svako 2-3 mjeseca mi je dolazio, sjede u avion u petak ujutro a u nedjelju uvece kuci. Svaki nj3gov uspjeh dozivljavam kao svoj. Ako se s necim ne slazem ili smatram da grijesi u odluci lijepo.mu to kazem, on to ocekuje od mene..kao.i ja od njega. Nemamo tajni, ali i ne rovimo jedno drugom po privatnosti, govorimo.o tome otvoreno ali samo kad i ako hocemo. Beskrajno mu vjerujem, znam.da ga uvijek imam iza ledja i nema.te stvari koju ne bih za njega ucinila. U vatru u vodu!

[Čuvarkuća]

Imam stariju sestru, dobro smo se slagale i kao djevojčice i sada. A da sam joj znala dosađivati to jesam

[almir90]

Kada sam se rodio moja sestra je govorila da me baci, razlika između nas je 20 mjesececi, tako da je u tom razdoblju bila sasvim normalna stvar za njene godine.

Ja sam od svoje stariji pet godina i kažu kad su je doveli da sam rekao da je vrate odakle su je donijeli. I jesmo se k'o mali stalno svađali.

[WhiskeyPete]

Kada sam se rodio moja sestra je govorila da me baci, razlika između nas je 20 mjesececi, tako da je u tom razdoblju bila sasvim normalna stvar za njene godine.

Ja sam od svoje stariji pet godina i kažu kad su je doveli da sam rekao da je vrate odakle su je donijeli. I jesmo se k'o mali stalno svađali.

Mi smo ok, to je bila normalna faza, mada se rado i danas dan volim dobro posvađati sa sestrom.

[Atomic]

S bratom ne pricam par godina,sestru zovem skoro svakodnevno

[almir90]

Ja sam od svoje stariji pet godina i kažu kad su je doveli da sam rekao da je vrate odakle su je donijeli. I jesmo se k'o mali stalno svađali.

Mi smo ok, to je bila normalna faza, mada se rado i danas dan volim dobro posvađati sa sestrom.

I mi smo sada u odličnom odnosu, malo se na poslu zakačimo nekada, ali nije to ništa strašno..

[WhiskeyPete]

Mi smo ok, to je bila normalna faza, mada se rado i danas dan volim dobro posvađati sa sestrom.

I mi smo sada u odličnom odnosu, malo se na poslu zakačimo nekada, ali nije to ništa strašno..

Kada sve sabere, nevjerovatno koliko brzo godine priolaze, sada smo odrasli ljudi, na suprotnim krajama svijeta, svako živi svoj život, rednvno smo u kontaktu, ali mi ne nedostaje toliko. Normalno je da svi volimo braću i sestre, ali kako čovjek sazrijeva osjeća manju potrebu da je povezan sa članovima porodice jer smo sa njima manje više prošli i dobrog i belaja, imamo svi međusobno izgrađeno povjerenje, i to je ono što čini prodIčne veze čvrstim na duge staze.

[Dina]

Uhhhhh, ja i brat smo se vazda svađali i tukli kao mali...
Najviše zato što je moja mama pravila ogromnu razliku između nas, i to mi nikada neće biti normalno, niti sam to ikada prihvatila... ali sam s vremenom prestala njega kriviti za to.
Kasnije, kada sam počela izlaziti, brat mi je postao najbolji prijatelj
Uvijek sam mogla računati na njega...
Tako je i danas, pogotovo otkako se oženio i odselio od roditelja....
Iako smo veoma različiti, kao osobe, bliski smo, pazimo se... I ne samo s njim, nego i sa njegovom suprugom i djecom

[Malena]

Nikad nisam imala osjećaj da roditelji više vole moje starije sestre, niti sam ikad čula da je koja od njih tako nešto pomislila.
Stalno se zafrkavamo na tu temu, još dok je mama bila živa, pa kad poljubi jednu druge dvije prevrću očima i guraju onu što je mama ljubi i tako u krug.
Neku noć kad sam gledala video maca od @smajlic asociralo me na nas tri.
Čak je mama izvezla i uokvirila goblen tri mace. Govorila je da smo to nas tri.
Danas, kad smo bez mame, nekako smo se još više vezale i stisle jedna uz drugu.
Baš jučer sam imala situaciju da mi se srednja sestra nešto nasikirala, a ja sam odmah pozvala tu osobu i "zarežala" ko bijesno pseto.
Sad kad razmišljam o tome možda nisam trebala, ali takve smo, štitimo jedna drugu i opstajemo tako upravo iz razloga što smo bile podjednako tretirane od strane roditelja.

[Iskra]

Uhhhhh, ja i brat smo se vazda svađali i tukli kao mali...
Najviše zato što je moja mama pravila ogromnu razliku između nas, i to mi nikada neće biti normalno, niti sam to ikada prihvatila... ali sam s vremenom prestala njega kriviti za to.
Kasnije, kada sam počela izlaziti, brat mi je postao najbolji prijatelj
Uvijek sam mogla računati na njega...
Tako je i danas, pogotovo otkako se oženio i odselio od roditelja....
Iako smo veoma različiti, kao osobe, bliski smo, pazimo se... I ne samo s njim, nego i sa njegovom suprugom i djecom

Ja jedva cekam da se moj ozeni inshallah, a i hoce, moju prijateljicu . Svaki dan mu prijetim: jedva cekam da te sredi! I ja cu joj pomoci

[CocoMa]

Kada govorimo o bratstvu i sestrinstvu, najčešće prvo pomislimo na veoma blisku porodičnu povezanost, neprikosnovenu podršku i oslonac, i bezuslovno prijateljstvo. Međutim, praksa nam pokazuje da ovi odnosi, neretko, bivaju obojeni rivalstvom, u čijem središtu je ljubomora, koja može dostići i nivo zavisti. Rivalstvo i ljubomora proizilaze iz percepcije deteta da je drugo dete favorizovano. Među polovima ne postoje značajne razlike po pitanju učestalosti ove pojave. U određenoj meri, rivalitet i ljubomora su normalne i očekivane pojave u porodicama u kojima ima više dece, ali postaju problem kojim se ozbiljnije treba pozabaviti onda kada roditeljima ne pođe za rukom da ih otklone i neutrališu.

Dete koje je ljubomorno na svog brata ili sestru možemo da uočimo tokom igre. Ono će biti pojačano agresivno i grubo prema bratu/sestri, što će pokazati kroz guranje, udaranje, štipanje, ujedanje, a kada mu se skrene pažnja reći će da je to samo deo igre. Može doći i do toga da dete postane infantilnije i vrati se na neku od prevaziđenih razvojnih faza (na primer, na ,,bebeći’’ govor ili sisanje palca), da postane razdražljivije, ili da počne da privlači pažnju roditelja neprimerenim ponašanjem.

Rivalstvo se ne prevazilazi nužno sa odrastanjem. Obojenost odnosa negativnim osećanjima može se održavati i kod odraslih, formiranih ličnosti. Tokom adolescencije i odraslog doba, rivalstvo i konflikti se mogu čak i intenzivirati (naročito ako siblinzi imaju različite temperamente, načine života, nivoe postignuća, i slično). Ispoljavaće se kroz ogovaranje, pričanje o bratu/sestri iza leđa, takmičenje ko će naći bolji posao, ko će imati kvalitetniji partnerski odnos, ko će pre osnovati porodicu, čija deca će biti uspešnija, i posledično kroz formiranje osećanja zavisti (koje može prerasti i u depresiju!) kod ,,gubitnika’’.

Na koji način roditelji podstiču rivalski odnos?

Rivalitet se formira u detinjstvu i održava tokom odrastanja ukoliko su prisutne određene greške u vaspitanju koje prave roditelji. Na primer, ljubomoru može podsticati takmičarska atmosfera. Ako roditelji poistovećuju decu i usmeravaju ih ka istim aktivnostima, ne uzimajući u obzir njihove talente i lične sklonosti, očekivano je da se jave negativne emocije kod deteta koje je manje uspešno i doživljava da je u lošijoj poziciji.

Zatim, rivalitet će podsticati i poređenje od strane roditelja i slanje poruka kao što su; ,,Vidiš li kako je tvoj brat uspešan u matematici i ređa samo petice, zar ti ne možeš isto tako?!’’, ,,Zašto ti ne možeš da budeš miran i pristojan kao tvoja sestra?!’’.

Roditelji će negovati konflikt među decom i u slučaju različitog nivoa odgovornosti koji im pridaju. Odgovornost treba razvijati podjednako kod svakog deteta, u skladu sa uzrastom. To se odnosi, recimo, kako na kućne obaveze, tako i na situacije kada se deca posvađaju, gde treba izbeći dodeljivanje uloga ,,nasilnika’’ i ,,žrtve’’.

Mlađe i starije dete

U kontekstu rivalstva, značajno je pomenuti i redosled rođenja. Prvorođeno dete može ispoljiti ljubomoru kada dobije mlađeg brata/sestru, što može postati i trajan, čvrsto ukorenjen obrazac ponašanja, pod uticajem formiranja uverenja da je sva pažnja usmerena ka bebi i da se niko više ne bavi njime. Dete se pita: ,,Da li sam im ja još uvek važan/-na?’’, i strahuje za sigurnost svog odnosa sa roditeljima. Nedostatak pažnje se doživljava kao uskraćivanje ljubavi, posebno na mlađim uzrastima kada se dete još uvek poistovećuje sa roditeljima. Izjave poput: ,,Ne mogu da se igram sa tobom, hranim bebu’’ ili ,,Ne možemo napolje, beba treba da spava’’ hraniće ljubomoru. Umesto toga, bolje je reći: ,,Igraćemo se za 5 minuta’’ ili ,,Ići ćemo napolje malo kasnije’’, bez stavljanja akcenta na bebu.

Preporuka je da roditelji pripreme starije dete za dolazak bebe u porodicu. Kako? Recimo tako što će im pričati o svom detinjstvu, svojim mlađim siblinzima i njihovom rođenju. Zatim, dobro je upoznati dete sa tim kako će izgledati život sa bebom – sa tim da ona puno spava, plače, da ne može da se igra dok malo ne poraste. Ukoliko među rodbinom i prijateljima ima onih koji su nedavno dobili bebu, trebalo bi dete odvesti u posetu kod njih da oseti tu atmosferu. Jako je značajno i što više uključiti starije dete u pripremne aktivnosti – u kupovinu i odabir odeće i ostale opreme, u biranje imena za bebu, u uređenje bebine sobe.

S druge strane, kroz odrastanje, kod mlađeg deteta se može razviti težnja da bude kao starije i da dobija sve ono što dobija starije dete. Ta pojava je češće izražena kod siblinga istog pola. Na primer, mlađa sestra može razviti ljubomoru prema starijoj jer je starijoj dozvoljeno da se šminka, da ima veći džeparac, da ostaje duže u gradu, da ide sa društvom na more.

Ukoliko se problem rivalstva ne prevaziđe kroz sazrevanje, i ukoliko su obe strane saglasne da rade na poboljšanju odnosa, nije kasno to učiniti ni u odraslom dobu. Prvenstveno, potrebno je osvestiti kako lične tako i roditeljske greške iz prošlosti, a potom raditi na prihvatanju prošlosti takve kakva jeste, zatim na menjanju onoga što je moguće promeniti u sadašnjosti, te na jasnoj, asertivnoj komunikaciji koja nije zasnovana na nesporazumima, pretpostavkama, osudama i sarkazmu.

Mr Andjela Zlatković